knjige

Dobrodošli na moj blog...


22.10.2006.

Hermelin

Злочин краљеубиства Искрцај ме на пусто острво и дај ми занимљиву књигу и не секирај се за мене. Занимљив је, него шта, нови роман Добрила Ненадића, то се, уосталом, могло и очекивати од таквог мајстора српске савремене прозе. Али, „Хермелин” је више од тога, јака, изазовна, узнемирујућа прича. О српској крвавој ноћи, оног 29. маја по старом јулијанском, то јест, 10. јуна 1903. по новом грегоријанском календару, када су убијени краљ Александар Први и краљица Драга. Догађај који је у уџбенике, у историјске, уметничке, и све друге књиге ушао под називом мајски преврат. Ненадић га именује „метежом”, сагласивши се потпуно, у том погледу, са Слободаном Јовановићем. Али, ако је Јовановић ту ознаку историјски превратног догађаја употребио у складу са својим погледима и својим, свакако, изузетно значајним правно политичким, историјским и мислилачким делом, Ненадићу је то темељ творевине, која је, можда, уз пуно уважавање свих области људског стварања, и најтежа – уметничког дела. „Метеж” је потка из које овај писац гради своју, хајде да кажемо и то, ненадовићевски неустрашиво, причу. Поглед одозго Добрило Ненадић (рођен 23. октобра 1940 – пријатељи, не пропустите да му, сад у понедељак, честитате рођендан!), творац је чувеног „Доротеја”, са девет издања, „Деспота и жртве”, шест издања, и оба романа понела су Награду Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу. Аутор и низ других познатих наслова, добитник и других угледних награда („Меша Селимовић”, „Рачанска повеља”, „Светозар Ћоровић”, „Бора Станковић”, овог пролећа...), сада пред читаоце излази са својим петнаестим романом. „Хермелин” је и роман опасног, високог ризика. Такозвани мајски преврат најексплоатисанија је српска тема, у историографији, књижевности, и до највећих (Црњански, потом, и Душан Матић, итд.), у тв-серијама, у позоришној и филмској уметности, код нас и у свету (први инострани, европски филм снимљен је, тако рећи, непосредно после догађаја, ваљда негде 1906; речју, библиографија о томе мери се стотинама одредница). Ненадића, очигледно – очигледно кад се прочита роман – све то није задовољило. Нешто ту дебело не штима, кључно, најбитније је обавијено маглом. Сакривено? Намерно? С којим циљем? С којим, и чијим, чијим све интересима? „Хермелин” је, дакле, иновацијско дело. Ново виђење краљеубиства века. Доследан одговор на неодговорено питање: зашто је „најгори међу свим врстама злочина краљеубиство”. Уметничко виђење, да, уметничко дело, да, у најстаменијем, класичном облику, али и модерном, из визуре ствараоца овог, 21. века, хиперосетљивог за све што се збива и „горе” и „доле”. И одговорног. „Хермелин” је документарни роман, ако се тако може рећи (и по томе што је у њему цитирано много докумената, различите врсте; а и неки ликови, поименце, стварни су, у првом реду кад је реч о интелигенцији, свих фела...). Сам наслов је велика, поетска метафора, али открића неких задовољстава оставимо и читаоцу... Да, сасвим је могуће да ће Ненадићев „Хермелин” изазвати и полемике... Изазовност ове приче, према речима и др Радивоја Микића, уредника у „Народној књизи”, јесте и у томе што историчари на тако важне догађаје гледају „одозго”, кроз удео најзначајнијих актера, а Добрило Ненадић се одлучио да преокрене перспективу. Да једну од великих историјских трагедија гледа одоздо, кроз приче о судбинама људи који су далеко од историјске сцене, и због тога су више оруђе него неком идејом захваћени и вођени људи. Критичар и теоретичар књижевности, професор Микић каже: „Ненадићу је било важно и да причу са оних актера који су у уџбеницима историје једино везивани за мајски преврат пренесе на оне изван историјске позорнице, али који су стварни инспиратори краљеубиства. Као и у претходној трилогији, о српско-турским ратовима (’Сабља грофа Вронског’, ’Победници’, ’Мрзовоља кнеза Бизмарка’), он и ову причу гради тако да она захвати и различите средине и различите људе и, што је посебно важно, различите представе о српском народу, његовој династији и будућности, и народа и династије. Критика трагичног Усредсређујући причу на судбину једног поручника, припадника Краљеве гарде, Михаила Валтровића, који је непрекидно у процепу између своје официрске заклетве и политичких притисака, и једне тако опскурне политичке фигуре као што је Љубомир Јовановић, Љуба Чупа, Ненадић у видокруг свог приповедача уводи мноштво других јунака, од престоничког ђубретара Јока, до остарелог и маргинализованог генерала Јована Белимарковића, који више није стваралац историје, него њена жртва... Ненадић тиме жели да покаже како се све мења, и како у средини каква је Србија на почетку 20. века, ништа није трајно, ни заслуге, ни подвизи, ни оданост, ни било која друга вредност и морално начело. Као писац који воли обрачуне са општим местима и предрасудама, Добрило Ненадић и у ’Хермелину’ настоји да провоцира и читаочеву пажњу и уврежене погледе на поједине личности и догађаје. Читалац ће бити изненађен како се гледа на поједине детаље из биографије Боре Станковића, или како се вреднује место и улога Јована Скерлића у нашем књижевном и јавном животу. Пошто свака прича има своју логику, и прича која жели да баци ново светло на догађај са далекосежним значењем има право да буде и у овом аспекту провокативна, и да се тиме повеже са критичким тоновима и према нашој прошлости и према данашњем времену, које познајемо из других Ненадићевих романа. Реч је о писцу који не преза да своју причу заснује и као критику онога што је велико и трагично и у историји и у нашем добу.” Рада Саратлић

knjige
<< 10/2006 >>
nedponutosricetpetsub
01020304050607
08091011121314
15161718192021
22232425262728
293031


MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI
-

BROJAČ POSJETA
86272

Powered by Blogger.ba