Najpol oštro o drugim piscima
LONDON, 30. marta (SEEcult.org) – Poznati romanisac i nobelovac VS Najpol (Vidiadhar Surajprasad Naipaul) ostro je kritikovao neke od najvecih knjizevnih velikana, ukljucujuci Dzejn Ostin (Jane Austin), Carlsa Dikinsa (Charles Dickens) i Ernesta Hemingveja (Hemingwey), a Henrija Dzejmsa (Henry James) nazvao je “najgorim piscem na svetu”.
Istovremeno, Najpol je u “Literari reviji” (Literary review), pohvalio HG Velsa (Wells), Marka Tvena (Twain) i svog prijatelja Harolda Pintera, proslogodisnjeg nobelovca.
Za razliku od njih, za Tomasa Hardija (Thomas Hardy) naveo je da je “necitljiv pisac”, koji ne zna kako da “sastavi pasus”, dok je za Hemingveja kazao da je bio toliko “zauzet time da bude Amerikanac” da “nije znao gde se nalazi”.
Najpol je kritikovao Dikinsa zbog ponavljanja, kao i dela Dzejn Ostin. Citajuci jednu od njenih knjiga, kako je naveo, pomislio je: “Evo, odrastao sam covek koji cita o ovoj strasnoj zeni i njenom takozvanom ljubavnom zivotu. Upitao sam se: ‘Sta to radim sa ovim? Ovo je za nekoga drugog, stvarno”.
Britanski pisac Najpol, rodjen na Trinidadu, dobio je 1990. godine vitesku titulu, ali je ocenio da njegova knjizevnost nije cenjena u Engleskoj.
“Engleska ne postuje niti poznaje moj rad”, ocenio je 73-godisnji Najpol, koji je dobio Nobelovu nagradu za knjizevnost 2001. godine. Dobitnik je i prestizne Buker nagrade za delo “In A Free State” (U slobodnoj zemlji).
Najpol je i 2001. godine ostro kritikovao i EM Forstera, optuzujuci ga da je seksualni ubica, a cuvenog irskog pisca Dzemsa Dzojsa (James Joyce) opisao je kao nejasnog.
Rodjen na Trinidadu 1932. godine, Najpol je dosao u Englesku radi skolovanja 50-ih godina, a proveo je cetiri godine na Univerzitetskom koledzu Oksford.
Posle diplomiranja 1953. godine, zaposlio se kao novinar u BBC-ju, a dve godine kasnije poceo je da se bavi esejistikom, prozom i kritikom.
U romanima i pricama, ali i publicistickim knjigama, pise o slozenim rasnim odnosima na Karibima, ali i drugde sirom Treceg sveta, polazeci od svog kosmopolitskog iskustva zivljenja. Postkolonijalno doba, klasna i socijalna gibanja, odnosi metropole i nekadasnjih kolonija, centralne su teme njegoveknjiževnosti, uglavnom iz ugla malih ljudi.
Medju njegovim delima su “Pola zivota”, “Ulica Miugel”, “Gerilci”, “Misticni maser”, “Elvirin pristanak”, “Prostor tame”, “Mimicari”, “Recna okuka”, “Zagonetka dolaska”…
Sajt “Literari revije” je www.literaryreview.co.uk
