Кундера потказивач?
Фрапантно откриће у архиви тајне чешке комунистичке полиције
Праг, 13. октобра – Француски писац чешког порекла, како славног, може се чак рећи култног, аутора многих интелектуалаца дефинише његов француски издавач „Галимар”, Милан Кундера у младости је потказао тајној комунистичкој полицији друга своје колегинице са студија, илегалца–припадника антикомунистичког отпора. Он је тада ухапшен, претила му је смртна казна, осуђен је на 22, од чега је издржао 14…
Ово фрапантно откриће, заједно са факсимилом документа тајне полиције о томе, објављује данас „Респект”. Кундера, који живи у Паризу, није одговорио на телефонске позиве нити на факс упућен тим поводом.
Денунцирани је бивши пилот Мирослав Дворжачек који је после комунистичког пуча у Чехословачкој 1948. побегао на Запад и тамо почео да ради као агент западних обавештајних служби као курир и слажним документима улазио и излазио из земље. Када је марта 1950. тајно посетио у студентском дому своју другарицу и код ње оставио кофер, извесно је да га је тада денунцирао Милан Кундера, 21-годишњи студент чувене прашке академије ФАМУ и перспективни песник. Он је то највероватније сазнао од свог блиског друга и колеге, који је био у интимној вези са колегиницом која је сакрила илегалца.
Дворжачек, који је после издржане казне побегао поново из земље, одмах после војне интервенције 1968, живи сада у Шведској, опоравља се од недавног можданог удара и још мисли да га је издала другарица из детињства. А она је целог живота сумњала (и то држала у себи) да је то учинио њен дечко Дласк, за кога се касније удала (умро деведесетих). Због ње је изгледа све и почело, јер се посла да открије ко је издао Дворжачека прихватио њен рођак Адам Храдилек који ради као истраживач у Институту за тоталитарне режиме, а основна грађа му је документација бившег СТБ-а, тојест тајне службе државне безбедности.
Кундера је, заједно сВацлавом Хавелом, сигурно у свету најпознатији живи Чех. Аутор култних романа „Шала” и „Неподношљива лакоћа постојања” емигрирао је дефинитивно у Француску 1975, у којој је, углавном, и живео од 1970.Године 1979. комунистички режим му је одузео чехословачко држављанство, две године потом добио је француско и на француском језику је почео да пише у другој половини деведесетих. После „плишане револуције” долазио је овамо ретко и само инкогнито, и то прерушен, слажном брадом и брковима. Строго се држи по страни, појављује се у јавности једном у неколико година… Свој живот и прошлост уопште не коментарише, не даје новинске интервјуе нити контактира сновинарима већ 20 година. Изузетак није учинио ни сада. Ова нова прича је типично кундеријанска, видећемо како ће се даље одвијати…
Мотив потказивања је присутан и у његовом књижевном делу. Но, како је је то прегнанто изразила литерарна историчарка Михаела Бешкова, веома вероватно нови кључ за интерпретацију његовог дела постаће овај досад непознати фрагмент из његове прошлости. Загонетка звана Кундера тиме постаје још сложенија, иако ближа разумевању.
М. Лазаревић
